Disco lights

E sad mi je sve jasno. Ekspertski tim arhitekata koji su inicirali osvetljenje Mosta Slobode, disko svetla duž Zmaj Jovine, i onu idiotsku fontanu u Katoličkoj porti; prvenstveno su posetili Linc. Samo što su malo loše iskopirali fazon. Mada, i ovde šljašti u svim zamislivim fluorescentnim nijansama, i svakako, periodično menja boje, ali dojam nije tako mutantski kao u Novom Sadu. A kad se gleda Linc ovako sa Dunava, panorama na grad i Katedralu, pa i podseća na Novi Sad, zar ne? Novi Sad u 2030., recimo.

Ova kuća je Stadtwerkstatt, pomenut u nekom od prethodnih postova. Tu sam u kafani danas popodne uz Melange pisala izveštaje i esej iz nemačkog. Ovo je domaćinska kafana sa pristupačnim cenama i prijatnom muzikom i osobljem, gde pankeri i slični preko dana dovode svoje kučiće i decu, a uveče su koncerti i žurke. A i lep je pogled na Dunav i drečeći Lentos.

Kako razlikovati exchange studente od domaćih? Mi na predavanjima imamo prave notebooks tj. sveske, a oni elektronske notebook-ove, lol. Zaista, svi imaju te laptopčiće mala-sveska formata, i to im valjda dođe kao mobilni. Ceo univerzitet je pokriven jakim wireless-om, tako da oni prave beleške i istražuju na licu mesta, gledaju svoj raspored na KUSSS sistemu (kao Moodle naš, samo mnogo naprednije i odlično sinhronizovano), sasvim normalno. Prosto dolazim u iskušenje i ja jedan da nabacim.

Linz ist schön

• U prošlom postu sam prizivala proleće i proleće je došlo! Konačno sunce! Jako sam srećna!!
  
• Čak se i sa brda preko puta moje zgrade otopio sneg.
• Tek kad se magla sklonila, shvatila sam da mi prozor gleda i na kampus, i da se lepo vidi TNF Turm, a i Pöstlingberg!
• Stvarno je lepo ovde, i nekad patetično mislim, čime sam to zaslužila da mi se sve ovo lepo dešava.
• Vrlo sam optimistična i povodom studija, jer sam po prvi put u potpunosti sama izabrala šta želim da učim, i za sada zvuči super. Setila sam se zašto sam odlučila da se školujem za informatičara.
• Ono što baca dugačku senku na ružičasti sistem je bolest moje bake Ružice. Danas joj je rođendan, i kad sam je zvala, primetila sam da zvuči loše. :((
  

In between the steps

• O čoveče, već je mart.
• Za one koji misle da se ja ovde samo zevzečim, izveštavam da je danas bio prvi dan u školi. D-dan, iskrcavanje. Imala sam predavanje iz Machine Learning and Pattern Classification. Profesor je faca, i mislim da će biti baš zanimljivo. Pored predavanja, imamo i praktični projekat, tokom kojeg treba da napravimo i testiramo classfier za uzorke evropskih TV reklama. Radi se u grupama od 4-5 ljudi. Inače, na času nas je pedesetak, različitih profila. Ja sam se priključila jednoj dosta heterogenoj grupi: master Pervasive Computing-a, master Bioinformatike, master Statistike, ja i ovog četvrtog nisam videla. Sve Austrijanci. Biće šou. Radimo u fazama i svakog meseca imamo prezentacije pred celim razredom. Na kraju semestra je takmičenje classifier-a koje su napravile grupe, na nepoznatom skupu uzoraka, da vidimo ko je uradio najbolji posao, a ocena nam ne zavisi od toga. Projekat je 50% ocene, a 50% ocene je ispit poslednje nedelje semestra, već se zna datum - 22. jun.
• Posle toga sam imala nemački. Danas četiri časa, četvrtkom dva, petkom dva. Rock me baby. Ispit takođe 22. juna, ali poslepodne. Drago mi je što sam u grupi sa nekim drugaricama sa prethodnog kursa: Rebeka, Kaisa, Lenka. Ovi ostali mi se uglavnom ne sviđaju: ima puno Turaka, Kineza i onih sa Kosova, i mahom su stariji i deluju nekako umorno. Imigrantski sloj društva, hard core radnička klasa, siva strana Linca.
  
• Gorepomenute drugarice i ja se upisujemo na neki sport. Verovali ili ne. Ovde su te aktivnosti u okviru doma, i prilično pristupačne: 12 evra za ceo semestar, a termini su uveče, što mi odgovara. Pored plivanja, krećemo na badminton.
• Lepo mi je ovde i retko sam tužna.
• Nedostajete mi.
• Ali situacija vrlo obećava.
• U subotu uveče smo Yan, Bernadette i ja gledali film, ovde u domu. Slumdog Millionaire. Kako je dobar film! Long live Bollywood!
• Drago mi je što se ovde u kampusu osećam nekako domaće. Kad izađem na ulicu, skoro uvek sretnem nekog koga znam, ljudi mi se javljaju na ulici. Imam uvek s kim da idem na ručak. Ako mi se uveče nešto radi, makar za mali razgovor šta-je-bilo-u-školi, uvek u domu ima nekog raspoloženog. Lako komuniciramo preko Facebook-a, mada sad većinom svi imamo i austrijske brojeve. Ljudi su otvoreni, i došli su ovde spremi i željni socijalizacije. Prija mi ta promena u odnosu na Novi Sad.
• Naravno, na oprezu sam (Marinka, ne brini!). Zato i ne idem na ova vikend putovanja sa ostalim Erasmus studentima. Jedna grupa je ovog vikenda bila u Budimpešti, drugi u Barseloni, treći u Salcburgu. Meni je to previše neobično i prerano!
  
• Volela bih i ja vikend putovanja. Ali mi za to nedostaju moji prijatelji koji su kod kuće (prepoznaće se, verujem).
• Divan je osećaj biti slobodan u Evropi.
• Nedelju popodne sam provela otkrivajući Linc sa novim prijateljem, Janom, iz Francuske.
  Imali smo mini Kebab Crawl. :)
• Katedrala u Lincu je najveća crkva u Austriji. Kada smo ušli, bilo je predveče, i svetlost je lepo prolazila kroz vitraže, a crkveni hor je imao probu. Odlično vreme za posetu, zajedno smo zaključili. Unutra je čak i hladnije nego napolju, valjda od sveg tog mermera.
• Radujem se proleću! Proleće!
  
• Večeras sam se unterhaltungovala sa Julijom. Pokazivala mi je slike svog momka, koji trenutno radi za vojsku u Avganistanu, i svojih prijatelja u Litvaniji, i turističkih destinacija na Baltičkom moru. :)
  
• Sutra imam prvo predavanje iz Cooperative Systems. Tema su multi-agenti. Uveče idemo ponovo u LUI, da igramo bilijar. Nadam se da niko neće ostati bez oka, pod dejstvom mojim.
• Sutra stiže prva stipendija, yes!
• Fotografisano sa mog prozora.
  

Ars Electronica

Ars Electronica je medijski centar operativne veličine impresivnih 3000m^2. Ja se oduševila, a Julija mi je pravila društvo. Pošto smo već ustanovili da nisam neki vajni fotograf, nemojte se razočarati slikicama - naravno da mi je već posle 15 minuta otišla baterija, jer je Ćurka Ćurkić zaboravila da je napuni pred obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti.

Ovo što tu vidite pripada izložbi New Views of Humankind. Ljudi u narandžastim majicama pokazuju posetiocima kako da stupe u interakciju sa eksponatima. Izložba se sastoji iz četiri dela:

• BrainLab - Prati mehaničke procese u mozgu (npr. kako mozak reaguje na neke optičke iluzije i sl.); probali smo neku traku koju ti stave na glavu, tebi su oči prekrivene a senzori ti vibracijama govore gde su prepreke - tako funkcionišu neke životinje, da se naježiš. Takođe su nam fotografisali unutrašnjost oka, liči na zvezdane nebule. Zaista da se zamisliš.
  
• BioLab - Ovde smo se baš dosta zadržali. Svemirski elektronski mikroskopi koji jedu malu decu. Takođe, kloniraju biljke.
  
• RoboLab - Tu ovi roboti igraju fudbal. I rukuju se sa vama. A ono gore je mreža senzora koja se igra sa vama kad prolazite. Baš je nežna i prijatno crvkuće.
  
• FabLab - Skraćeno od fabrication. Budućnost manuelnih tvorevina u eri kompjutera. Boooring. Mada, pravili smo lampu bokserskim rukavicama i crtali 3-D u vazduhu, što je bilo prilično kul.
  

Ovde će se organizovati razne radionice tokom godine. Sigurno ću opet doći. Na gornjim spratovima ima i arti-farti deo o novomedijskim projektima jedne berlinske grupe (nešto je mudro, a nešto je sasvim nesvarivo); a tu je i izložba Poetry of Motion, sa otkačenim mašinama, poput jedne koja se sastoji iz tridesetak vinskih čaša koje su žicama povezane sa džinovskim metalofonom (govorimo o metalofonu veličine moje dnevne sobe, samo da se zna). U taj sistem se puštaju ping-pong loptice i pravi se muzika. Neverovatna muzika. Sjajno!
U prizemlju se nalazi Deep Space, koji je bio neobjašnjivo zaključan, a u info-letku piše da se unutra nalaze 16X9 m veliki projektori širom svih zidova i podova, a služe za tripovanje posetilaca. Nadam se da ću to iskusiti pri idućoj poseti.

Na krovu zgrade se nalazi predivan prostor za chill-out, čitanje i kafu, sa još predivnijim pogledom na Dunav i Lentos, muzej moderne umetnosti, koji noćom šljašti i menja boje.

Sve u svemu, interesantno mesto u Lincu da se provede poslepodne. I to ne samo jedno. Jako mi se dopalo što porodice, i mladi i stari, imaju običaj ovde da dolaze, reklo bi se, iz edukativnih pobuda. Sem nas dve, čini mi se da uopšte nije bilo turista, nije još sezona. Tako da je dosta mirno, i može se uživati u svakoj pojedinačnoj izložbenoj aktivnosti, natenane. Bile smo tamo duže od tri sata. :)

David Hasselhoff party

U petak uveče nam je lokalna studentska organizacija, koja brine o nama strendžerima ovde u Lincu, organizovala Pub Crawl. To je igra tokom koje u grupama obilazite zadate gradske barove, u svakom kad naručite piće dobijete pečat na svojoj kartici, a onda ako ste ispunili svoje obaveze na svakoj tački rute, u poslednjoj kafani dobijate piće na račun kuće. Obišli smo četiri kafića u starom centru gradu: Smaragd, Roxy, Absolut (da, imaju i oni Absolut, ali je ovo analogija našem Dvorištu), i konačno Walker.

Evo par slika iz Smaragda, dok smo još svi bili raspoloženi za fotografisanje. Kasnije su svi počeli previše dobro da se zabavljaju da bi se mislilo o tome. :) Smaragd liči na naš Dablin sa primesama stare Fride, Roxy je klasičan američki koktel bar sa ljigavom muzikom iz osamdesetih kao što je npr. Toto, Absolut je stecište mladih emo/metalaca/štrumfova, a Walker je chill mesto poput nove Fride, samo malko više ušminkano i veće, sa lepim pogledom na Glavni Trg. Išlo je nas dvadesetak zajedno i bilo je baš veselo.

A onda smo rešili da pođemo na Dejvid Haselhof parti. Flashback. Neki dan pre toga, bila sam da švrljam po gradu sa mojim novim drugarom Zoltanom, ovaj na slici gore. Jedino sunčano popodne otkad sam ovde. I otkrili smo savršeno mesto, vrlo blizu Ars Electronice, na obali Dunava. Liči na Izbu, ili pre, neke meni mile kafane koje su me viđale u Berlinu. Ima tri nivoa - bar, chill zonu za sedenje, i koncertnu salu, a na krovu i medijski centar. Zove se Stadtwerkstatt, a sam bar se zove Storm. Pogledati ovde za više informacija.

I uglavnom, tu smo videli flajer za Dejvid Haselhof parti. Nezaobilazno! Ili se maskiraj u dotičnoga dasu ili plaćaš ulaz. Totalni treš. Mi smo pristigli prilično kasno, pa nas niko nije kontrolisao, žurka je bila super, iako već na zalasku, uz hitove Blondie. Kao i Neninu "99 Luftballons" (pesma koju smo dva dana pre toga radili na času nemačkog, te je interni hit). Žao mi je što nismo stigli ranije, kažu da su puštali, kako filmska, tako i muzička ostvarenja gospodina Haselhofa, Kralja plaže. Bilo je prisutno dosta uverljivih maski!

U baru je puštan neki lepršavi electro pop, a u chill zoni se samo divanilo. Dobra atmosfera, idemo tamo ponovo ovog petka.

joyeux anniversaire Myriam!

To je Mirjam i danas joj je rodjendan. Proslavili smo uz šampanjac, Haribo bombone, kolače i Plazma keks. Anja se ubacila u francusku ekipu: Delfina, Šarlota, Ofelija, Rebeka i pomenuta slavljenica. Chin! Na trećoj slici hepi ja i maglovita Rebeka. Rebeka mi je najviše kul, videćete je i na drugim slikama.

Fasching in Leonding

Jeste Ves, bio je Fasching :) Okačila sam već neke slikice na FB, ali evo izbor austrijskih faca samo za tebe... Ovo je deo projekta koji radimo u okviru Cultural Sensitivity treninga (i zapravo dobijamo neke ECTS za to, lol). Zadan nam je deo grada, podelili smo se u multi-kulti timove, pa smo trebali da izvestimo o tome šta smo tamo radili/videli. Takođe, deo zadatka je bio da navatamo nekog starosedeoca da ga portretišemo - čim smo ugledali ovu Cvećku u lokalnoj muzičkoj školi znali smo da je savršena. Ostala ekipa su radnici iz Gradske kuće! Postere smo predstavljali u sredu. Bilo je jako zabavno! Sad treba da pišemo neke reflection-izveštaje...

Evo mene sad, dekliniram prideve, umnožavam imenice, gađam se sa padežima, preslišavam se glagole - sutra je ispit iz nemačkog, uf.

Carnival night @ A1

Ovo je kuhinja na prvom spratu, obratite pažnju, centar zbivanja. Tu su žurke svako veče, dosta ozbiljan tempo. Sinoć je bio maskenbal, pa je nas tridesetak išlo u "A1", najveći klub u gradu.

Nisam stigla posebno da se pripremam za feštu, tako da je ovaj rajf bio moja kompletna dekoracija. Ipak, medvedi na ulazu u klub su to uvažili kao masku, tako da sam dobila kupone za cugu u vrednosti od 20 evra. Ali pošto trenutno pijem lekove, usledila je samo dugačka sekvenca sokića, c'est la vie.

Slike iz kluba su uglavnom ispale užasne, tako da ću samo prepričati kako to izgleda... Ne sviđa mi se previše. Ogromno je. Lajtmotiv enterijera je barokna crkva (!) sa striptiz šipkama i reprodukcijama Rembranta - u jednom delu gde je tehnić, a drugi stejdž je rezervisan za muzički žanr "austropop" (Udo Jürgens u dance maniru, aaaa!!). Taj drugi deo je uređen kao alpska koliba, sa sve nekim plastičnim lutkama u narodnoj nošnji koje se klate u ritmu muzike za ples i šire veš sa galerija... jezivo. Pritom su svi prisutni bili u nekim bizarnim kostimima (štrumfovi, medicinske sestre, pčele, supermeni, zečice, pape, klovnovi, Mortiša Adams... majko mila).

Tako da sam ja sedela sa Jagodicom Bobicom, Mišicom i jednim Supermenom za šankom, sablažnjavala se i previjala se od smeha. Najbolji deo večeri je bio kad su pustili Billy Jean, tad smo svi radosno zađipali.

Neki Španci i Amerkanci, a posebno Amerikanke, su ovde dosta razuzdani, maltene se ni ne trezne. Volim i ja žurke, ali oni se baš ponašaju kao neiživljeni klinci - nemaju stila, to me podseća na vajb sa Primatijade.

Što se mene tiče, provod je bio mnogo bolji u petak, kad sam sedela sa nekim Mađarima i Francuzima u kuhinji na šestom spratu, uglavnom informatičari (neki su kul, neki ne)... crno vino + narandže + Electric Six, do kasno u noć. :)

Washing-up

Kao što je većini vas poznato, kada je u pitanju svakodnevni život, najviše sam dramila oko pranja veša. Danas sam se upustila u tu istorijsku avanturu. Hrabro sam zgrabila peškire i pidžamu, sitniš, pa otkaskala do podruma gde su locirani objekti mog straha - mašine za pranje, mašine za sušenje, pegla i aparat za kopiranje. Uz malu pomoć drugarice Melinde iz Mađarske, svi smo preživeli, ništa nije izgorelo, nestalo niti promenilo boju/oblik/agregatno stanje. Evo i slikovitog prikaza atmosfere. Kao što vidite, dok se čeka, za ubijanje stresa tu je stoni fudbal, a možete i raditi domaći iz nemačkog za ponedeljak, kao moja drugarica Delfina.

LUI = Linz Universität Inn

Sinoć, u klubu "LUI". U podrumu zgrade Menze u kampusu, blizu Julius Raab studentskog doma u kom živim. Njihova, noćna, verzija "Sonje". :)

Novi drugari i karaoke. Moj prvi izlazak u Lincu, ako se to tako može nazvati s obzirom da centar još uvek nisam videla, ne.
Nešto sam pospana, i imam puno domaćeg, nevolje sa administracijom su i dalje u toku. Mislim da će moje turistčke aktivnosti i haranje po rasprodajama morati da sačekaju osvit vikenda.

Večeras Španci planiraju izlazak u najveći disko u gradu - "A1", ali ja sam nešto kenjkava... Sutra od 9 moram da jurcam po raznoraznim kancelarijama pa još nemački, ponašam li se ja to kao baba ili mi se jako čini? Zanimljivosti: iz Linca dolaze tri velika brenda: Red Bull, Haribo i Milka (sprotno svim verovanjima da je Milkina postojbina u Švicarskoj). Pazi ti to.

Few random notes

• Kada se ide do najbližeg marketa, vidi se saobraćajna tabla Linz-precrtano.
• Na tramvajskoj stanici "Universität", od koje idemo ka centru, ima fast food "Original Bosna".
• Univerzitetski profesori ovde mnogo bolje žive nego kod kuće. Svako ima svoju sekretaricu, veliku privatnu biblioteku, najnoviji Mac i kožnu garnituru. A dele jedan svemirski stakleni lift.
• Moj studentski dom ima 13 spratova. Izgleda kao Naftagas u šumi. Jer jeste u šumi, donekle. Ima fantastičan olimpijski bazen (još nije došao na red da se proba) i fensi menzu i još fensiji lobi (slike uskoro).
  
• Pušenje je svuda zabranjeno.
• Sve studentske takse, svi formulari potvrde itd. se mogu printati, menza plaćati, koristiti biblioteka pomoću jedne smart-kartice koja služi kao indeks. Studentska služba kakvu je mi poznajemo ne postoji.
• Soba mi je opremljena senzorima koji automatski gase svetla ako se neko vreme ne pomeram. Ko se plaši da spava u mraku, ima problem.
• Ringla može da bude uključena maksimalno 15 minuta, onda moraš da dodješ opet da je podesiš. Mere predostrožnosti.
• Kažu da kampus gosti oko 15000 studenata. Ja sam danas videla jedva 10, ako ne računamo ove na razmeni.
• U kampusu ima jako slatko jezerce, sa sve patkicama.
• U knjižari sam kupila knjigu F. Rota. Eksperimentalno.
• IAMX svira u Posthof-u 12. marta (pevač Sneaker Pimps-a for ignorant fools)
• Nisam još bila da razgledam grad. :( ubi me administracija
  

Redecorating 523.. Big Sister gives you a brief look inside